Pre pojave kompjutera i lasera, jedine alatke kojima je oftalmolog raspolagao su bile skalpel, sigurna ruka, medicinsko znanje i određeno poznavanje frizike. Prvi pokušaji modifikacije prelomne moći rožnjače došli su u vidu Radijalne keratotomije (RK). U ovoj proceduri precizno kalibrisanim dijamantskim skalpelom se zasecala rožnjača do oko 90% svoje dubine radijalno, u vidu paoka na točku, od zenice do limbusa (krajnje periferije rožnjače, gde ona prelazi u beonjaču). Broj zaseka i njihov raspored je bio predodređen prirodom i jačinom refraktivne mane oka. Svrha zaseka je bio da se rožnjača u tom perifernom pojasu oslabi, dok se centralna rožnjača zaravni, te na taj način smanji njena prelomna moć. Progresivno i nekontrolisano zaravnjenje rožnjače, nepravilni astigmatizam, fluktuiranje vida tokom dana, kao i slab kvalitet vida sa nemogućnošću popravljanja naočarima ili kontaktnim sočivima, između ostalih komplikacija, lagano je istisnuo ovu metodu iz arsenala moderne refraktivne hirurgije.
Refraktivne operativne metode
Primena laserske tehnologije u promeni zakrivljenosti rožnjače, i time u terapiji različitih oblika refraktivnih mana oka i njihova savremena dijagnostika, postoji više od jedne decenije i to je omogućilo brojnim pacijentima bolji kvalitet vida, nezavisan od korekcionih pomagala. Preko milion pacijenata godišnje u svetu podvrgava se ovoj proceduri. Stopa uspeha, tj. normalna vidna oštrina bez korekcije postiže se kod 90-95% operisanih. U nekim slučajevima su dozvoljene naknadne intervencije korekcije posle nekoliko nedelja.
Nemoguće je bezbedno menjati dužinu jabučice, pa refraktivne mane mogu da se koriguju optičkim pomagalima, ali i zahvatima na prelomnom aparatu oka: rožnjači i sočivu. Najpogodnija za refraktivnu hirurgiju je rožnjača, s obzirom da je po svom položaju lako dostupna operaciji. Kako je sočivo, koje je u unutrašnjosti oka, teže pristupačno, njegovoj
zameni se pristupa u ređim slučajevima većih dioptrija. Ostale metode, kao npr. ugradnja sočiva u prednju ili zadnju komoru bez uklanjanja prirodnog sočiva, primenjuju se u specijalnim slučajevima.
LASIK
LASIK (Laser In Situ Keratomileusis) je metoda izbora u većini centara refraktivne hirurgije kojom se, pomoću ekscimer lasera, koriguju refrakcione mane:
kratkovidost,
dalekovidost i
astigmatizam.
Ekscimer laser stvara hladni snop koji ne oštećuje okolno tkivo a u dodiru sa stromom rožnjače fotoni visoke energije raskidaju molekularne veze na nekoliko nivoa vrlo precizno uklanjajući minimalne količine rožnjače, na taj način menjajući zakrivljenost rožnjače. LASIK metoda koriguje "dioptriju" uklanjanjem tankog sloja rožnjače, laserskim snopom, uz prethodno otklanjanje površne "membrane" preciznim aparatom "mikrokeratomom". Vraćanjem "membrane" u prirodni položaj, ona prijanja skoro u celini već posle nekoliko minuta i isključuje korišćenje šavova, pa i zavoja, te očekivani rezultat kombinuje preciznost lasera sa mikrokeratomom, te komfor i brz oporavak.
Sam operativni zahvat traje nekoliko minuta i izvodi se u lokalnoj, kapljičnoj anesteziji. Kod LASIK-a se najčešće rade oba oka simultano i pacijenti su sposobni za posao posle tri dana. U prvih nekoliko sati moguće je grebanje i suzenje operisanog oka, a već dan posle operacije postiže se skoro normalna vidna oštrina sa manjim ili većim varijacijama, dok se stabilan rezultat očekuje posle 4-6 nedelja.
PRK
Fotorefraktivna keratektomija (PRK) modelira rožnjaču laserom posle mehaničkog uklanjanja epitela (površnog sloja ćelija). Njena primena je kod male do umerene
kratkovidosti kao i umerenog
astigmatizma ili pak kod pacijenata čija debljina rožnjače nije dovoljna za
LASIK. Postoperativni tretman kapima i terapijskim kontaktnim sočivima je neophodan i traje nekoliko meseci.
Sam operativni zahvat traje nekoliko minuta i izvodi se u lokalnoj, kapljičnoj anesteziji. Kod PRK-a se najčešće radi pojedinačno oko i pacijenti su sposobni za posao posle oko nedelju dana. S obzirom da se u oko stavlja primremeno terapijsko kontakto sočivo, u prvih nekoliko dana moguće je grebanje, suzenje i blagi bol operisanog oka, a vidna oštrina je privremeno nešto smanjena sa manjim ili većim varijacijama. Posle vađenja kontaktog sočiva vidna oštrina se postepeno poboljšava, dok se stabilan rezultat očekuje posle nekoliko meseci.
LASEK
LASEK je modifikovani PRK gde se umesto mehanički, površni sloj ćelija odvaja alkoholom, pa se nakon dejstva lasera na dublje slojeve rožnjače i vrati na mesto – u cilju bržeg oporavka i manjih subjektivnih smetnji. Njena primena je kod male do umerene
kratkovidosti kao i umerenog
astigmatizma ili pak kod pacijenata čija debljina rožnjače nije dovoljna za
LASIK. Postoperativni tretman kapima i terapijskim kontaktnim sočivima je sličan kao kod
PRK.
Epi-LASIK
Epi-LASIK je modifikacija mehaničkog skidanja površinskog sloja ćelija epikeratomom i kombinuje prednosti
LASIK-a i
PRK, izbegavajući neke od njihovih mana, što znači brži oporavak posle intervencije i smanjen rizik od ektazije ("patološkog ispupčavanja rožnjače"). Njena primena je kod male do umerene
kratkovidosti kao i umerenog
astigmatizma ili pak kod pacijenata čija debljina rožnjače nije dovoljna za LASIK. Postoperativni tretman kapima i terapijskim kontaktnim sočivima je sličan kao kod PRK.
