Fotokoagulacije centralne retine
Najčešće je intervencija laserom (fotokoagulacija) indikovana kod stvaranja otoka ili nenormalnih krvnih sudova u toj zoni koja predstavlja tačku jasnog vida (žuta mrlja). Cilj intervencije je da se ukloni ili smanji otok, uspori novo nakupljanje tečnosti ili koagulišu patološki krvni sudovi odnosno njihova proširenja ciljanom ili rešetkastom fotokoagulacijom precizno usmerenim laserskim snopom.
Posle anestezije kapima na rožnjaču se postavlja kontaktno staklo kroz koje tačno vođeni laserski zrak dospeva do mrežnjače i tačkasto se postavlja u zonu tretmana. Prilikom intervencije mora se poštedeti uska zona najjasnijeg vida, pa je važno da pacijent sarađuje i sledi upute lekara o pravcu pogleda i položaju glave.
Šansa za uspeh, odnosno popravku ili održanje postojećeg vida je individualna, iznosi u proseku 50% i varira od slučaja do slučaja u zavisnosti od osnovne bolesti, obima promena na očnom dnu, njihove lokalizacije i dužine trajanja bolesti. . Ponekad je potrebno kroz izvesno vreme intervenciju dopuniti ili ponoviti. U 50% slučajeva bolest se nastavlja svojim tokom što može dovesti do daljeg progresivnog slabljenje vidne oštrine. Ipak, oboljenja žute mrlje tokom svoje progresije ne dovode nikad do potpunog slepila ukoliko nisu zahvaćeni i drugi delovi mrežnjače.
Fotokoagulacija periferne retine
Cilj intervencije je da se oko slabog mesta stvori ožiljak između mrežnjače i sudovnjače koji ne dozvoljava da se oko pukotine nakuplja voda i odvaja retinu od podloge (to je ablacija retine). Za formiranje čvrstog ožiljka potrebno je oko tri nedelje za koje vreme se pacijentu obično savetuje relativno mirovanje. Intervencija se izvodi u anesteziji kapima, na rožnjaču se postavlja kontaktno staklo i precizno vođenim laserskim snopom koaguliše se rizična zona. Intervencija se radi na zatvorenom oku, pa su komplikacije retke, ali može doći do krvarenja u staklasto telo koje se ponekad mora operisati, do pucanja retine na drugom mestu, ili do pojave manjeg ispada u vidnom polju na mestu na kome je pukotina i gde je rađen laser (što se veoma retko primećuje jer se radi o promenama na periferiji mrežnjače). Ukoliko je intervencija obimnija, može doći do smanjenja adaptacije svetlo/tama. Takođe je moguće da ne dođe do formiranje čvrstog ožiljka i da je potrebna naknadna intervencija ledom (kriokoagulacija) ili operacija protiv ablacije.
Posle intervencije se neće izgubiti pokretna zamućenja koja su posledica destrukcije staklastog tela (koja je jedan od uzroka ablacije) ili krvi koja se izlila u staklasto telo pri nastanku rupture. Takođe je moguće da se ponavljaju svetlosni fenomeni kao i pre lasera (zablještenje, svetlaci), a koji potiču od potezanja retine staklastim telom. Pojava zablještenja i “crnila” pred okom u trajanju od oko pola sata posle lasera je uobičajena i normalna.
Panretinalna fotokoagulacija
Panretinalna fotokoagulacija podrazumeva intervenciju argon-laserom kojom se koaguliše periferna mrežnjača (retina) s očuvanjem centralne zone (žute mrlje). Indikovana je kod tzv. vazoobliterativnih bolesti retine od kojih su najčešće dijabetes, venska okluzija i vaskulitis. Ove bolesti u svom toku usled nedovoljnog snabdevanja retine kiseonikom dovode do stvaranja velikih ishemičnih zona i bujanja novih nenormalnih kapilara praćenih često vezivnim tkivom. U daljem toku ovog procesa može doći do krvarenja u staklasto telo ili do odvajanja (ablacije) retine što dovodi do drastičnog pada vida i potrebe za operacijom. Ukoliko se bolest i dalje ne leči ona progredira i dalje i može se završiti potpunim slepilom.
 |
Panretinalna fotokoagulacija ne sprečava uvek neke od ovih komplikacija, ali su one posle lasera ređe i ukoliko je operacija kasnije potrebna značajno poboljšava šanse hirurgije. Intervencija se izvodi u anesteziji kapima, na rožjaču se postavlja kontaktno staklo i precizno vođenim laserskim zrakom tačkasto se prekriva ishemična površina mrežnjače. Ukoliko je potrebno prekriti celu retinu (prava panretinalna fotkoagulacija) izvodi se u 2-3, retko i više seansi u razmaku od nekoliko nedelja. Ponekad se primenjuje sektorasta ili "scatter" fotkoagulacija kojom se koagulišu samo neke zahvaćene zone. Neposredno posle intervencije normalna je pojava zablještenja ili "crnila" pred okom u trajanju od oko pola sata.
