Jedini način lečenja katarakte je hirurški. Uprkos brojnim istraživanjima do sada nije pronađen ni jedan pouzdan vid prevencije katarakte ili njenog medikamentoznog lečenja. Operacija katarakte je najčešća hirurška intervencija na ljudskom telu i postala je rutinska procedura u savremenim očnim klinikama čineći više od 80% operativnog programa.
Metode hirurškog lečenja
katarakte su intrakapsularna, ekstrakapsularna ekstrakcija („klasična“ operacija) i fakoemulzifikacija („laserska“ operacija). Intrakapsularnom ekstrakcijom se, nakon raskidanja potpornih vlakana , uklanja sočivo u celini uz pomoć pincete, vakuma ili krioekstraktora. Termin ekstrakapsularna ekstrakcija se odnosi na tehnike kojima se uklanja deo prednje kapsule sočiva, nukleus i kortikalne mase a ostavlja deo prednje kapsule, zadnja kapsula i zonularni oslonac za potrebe implantacije zadnjekomornog IOS (intraokularnog sočiva). Suština fakoemulzifikacije se sastoji u ultrazvučnom razmekšavanju nukleusa uz istovremenu aspiraciju i irigaciju kroz mali, hermetizovan rez. Značaj malog operativnog reza ogleda se u konstatnoj kontroli intraokularnog pritiska (IOP) i dubine prednje komore, nivou postoperativnog astigmatizma i brzini rehabilitacije pacijenta. U zavisnosti od kanile za emulzifikaciju, neophodna širina operativnog reza kreće se od 1.5 do 2.8 mm. Prilikom implantacije IOS, ova incizija se proširuje na 3.2 mm za većinu fleksibilnih IOS. Ovako mali rez, koji se ne ušiva, potpuno zarasta za 2-5 dana, kada se pacijenti vraćaju u normalne aktivnosti, bez ograničenja.
Ono što danas možemo smatrati savremenom a pouzdanom metodom za operaciju katarakte je fakoemulzifikacija ultrazvukom (u pulsnom ili "burst" modu radi redukcije utrošene energije), kroz inciziju od 2.8 mm, proširenu na 3.2 mm radi implantacije monofokalnog savitljivog sočiva (standardnog, asferičnog ili sa žutim filterom) a sve pod zaštitom okolnih tkiva viskoelastikom na bazi hijaluronske kiseline (slika 3). Na kraju operacije se ivice incizije hidriraju da bi nastali edem doprineo nepropusnosti, pa nema potrebe za postavljanjem šava.
Kada operisati kataraktu:
1.
kada je postavljena dijagnoza i savetovana operacija,
2. kad umanjenje vidne oštrine ometa vaše dnevne aktivnosti
Rana indikacija za operaciju katarakte umanjuje energiju neophodnu za emulzifikaciju (zbog manje tvrdoće nukleusa) i time olakšava operativni tok, ubrzava rehabilitaciju i redukuje broj komplikacija. "Zrelost" katarakte, ranije osnovni parametar osnovanosti operacije, danas nema značaj. Redukovana vidna oštrina na 0.7 značajno otežava čitanje i vožnju jer sa sobom nosi i pad kontrastnog vida i osećaja za boje. Takvi pacijenti imaju i teškoće pri kretanju, naročito niz stepenice što je čest uzrok teških povreda, pa ih treba blagovremenu uputiti na operaciju.
Komplikacije
Komplikacije kod operacije katarakte su danas izuzetno retke. Ranije česte lezije zadnje kapsule i prolapsi staklastog tela sada nastaju kod manje od 1% operisanih, endoftalmitis kod 0.02%, glaukom i hronični uveitis kod oko 1%. Fibroza zadnje kapsule i takozvana "sekundarna katarakta" i dalje ostaje najčešća pozna komplikacija i javlja se u oko 20% operisanih (starijih od 60 godina) ali se jednostavno i efikasno uklanja
YAG laserom.
Oftalmološki pregled
Nakon detaljnog pregleda oba oka, upotpunjenog širenjem zenica i ultrazvučnim pregledom, vaš doktor će vam reći da li ste kandidat za operaciju katarakte i kakav se efekat operacije može očekivati. Postoje stanja i oboljenja oka koja mogu uticati da, uprkos uspešnoj operaciji, vidna oštrina bude manja od očekivane. Biće vam objašnjena vrsta planirane operacije, planirana refrakcija (dioptrija posle operacije) i vrsta anestezije.
Internistička priprema za operaciju
Iako je operacija katarakte kratkotrajna i bezboolna a primenjena anestezija lokalna, neophodno je da pacijenti pre operacije budu pregledani od strane interniste da bi se u slučaju pogoršanja opšteg stanja moglo efikasno intervenisati. Klinika je opremljena da izvrši kompletnu biohemijsku analizu krvi i mokraće, EKG, ultrazvuk i ostala ispitivanja po zahtevu našeg interniste. Kada je neophodno (za pacijente van Beograda), ove analize se mogu izvršiti i na sam dan operacije.
U toku boravka u klinici pacijenti su pod nadzorom iskusnog anesteziologa i obučenog medicinskog osoblja. U slučaju pogoršanja opšteg stanja pacijenta u toku boravka u klinici, on se zadržava na posmatranju ili transportuje u specijalizovanu ustanovu.
Dan operacije
Intervencija se obavlja na zatvorenom oku, uz anesteziju kapima. Na rožnjaču se postavlja kontaktno staklo i ciljanim laserskim snopom odgovarajuće snage koja varira od slučaja do slučaja postiže se kidanje dužice na odredjenom mestu čime se stvara mali otvor najčešće nevidljiv golim okom. Ukoliko je dužica jako debela ponekad se otvor mora proširiti za nekoliko dana. Takodje se kod nekih pacijenata neposredno pre otvaranja dužice vrši pripremna procedura drugim laserom (argon) kako bi se otvor lakše načinio. Crvenilo, lak bol i magljenje slike u toku prvog dana posle lasera su relativno česti i bezopasni.
Anestezija
Najčešće se za operaciju katarakte koristi anestezija kapima (topikalna), kao kod merenja očnog pritiska. Ukoliko je pacijent jako osetljiv na kontakt ili operacija podrazumeva dodatne manipulacije koje mogu biti bolne, pacijentima se daje mala injekcija u predeo donjeg kapka usled čega nastaje utrnulost predela oka i nepokretnost kapaka i očnih mišića (peribulbarna anestezija). Ovakvo stanje traje nekoliko sati.
Operacije kod dece i psihički ometenih osoba se vrše u opštoj anesteziji, nakon čega pacijent provodi nekoliko sati u klinici na posmatranju.
Operacija
U toku operacije pacijent je udobno smešten i leži na leđima. Kontinuirano se prate sve vitalne funkcije (krvni pritisak, EKG i nivo kiseonika u krvi) pomoću elektroda postavljenih na telo.
Lice se prektiva sterilnom folijom za jednokratnu upotrebu, koja je providna u predelu oka koje se operiše. Poseban instrument drži kapke u otvorenom položaju.
Na oku se pravi mali rez od 2.8 mm. dijamantskom lancetom kroz koji se uvlači tanka titanijumska cevčica koja ultrazvukom usitnjava i istovremeno usisava zamućeno sočivo. Na kraju operacije ostaje samo opna (kapsula) sočiva, koja je potpuno providna i u koju se postavlja veštačko sočivo. U toku operacije okolna tkiva se štite ubrizgavanjem zaštitnih materijala (viskoelastici) da ne bi pretrpela oštećenja.
Načinjeni rez je male širine i tunelskog tipa pa ga najčešće nije potrebno ušivati mada je to nekad poželjno radi istovremenog tretmana postojećeg astigmatizma.
Operacija katarakte obično traje 8-15 minuta, pacijent se smešta u sobu za odmor gde se osveži toplim čajem i keksom, presvlači i odlazi iz klinike nakon oko 30 minuta.
Veštačka sočiva
Skoro svim pacijentima se u toku operacije ugrađuje veštačko sočivo na mesto gde se nalazilo prirodno (kapsula). Ono ima namenu da nadomesti optičku funkciju i funkciju barijere između delova oka pa se ugrađuje u dioptrijama od -5 do +30. U nedostatku kapsule sočiva (povrede, ranije operacije), veštačka sočiva se fiksiraju za dužicu ispred zenice ili za beonjaču iza zenične ravni.
Za svakog pacijenta i za svako oko posebno se određuje dioptrijska vrednost i tip sočiva, prema proceni hirurga. Na raspolaganju nam je kompletan opseg dioptrija i modela veštačkih sočiva renomiranih američkih kompanija (Bausch&Lomb, Alcon) izrađenih od pouzdanih i ispitanih materijala (akrilat, silikon).
Kod većine pacijenata opredeljujemo se za monofokalna veštačka sočiva sa rubom koji sprečava sekundarnu kataraktu. Prema indikacijama ugrađuju se i asferična, multifokalna, obojena, iris claw, tvrda sočiva za skleralnu fiksaciju itd.
Osnovni parametri za izbor veštačkog sočiva su nam dugotrajna pouzdanost i stabilnost centracije, dizajn koji prevenira nastanak sekundarne katarakte i otpornost na tretman laserom, kao i vrsta i stepen životne aktivnosti pacijenta. Na ovaj način štitimo naše pacijente od modernih ali neproverenih optičko-tehničkih inovacija na tržištu veštačkih sočiva
YAG-laser kapsulotomija
Posle operacije katarakte kod nekih pacijenata se vremenom formira neka vrsta ožiljka na prirodnom omotaču sočiva (kapsuli) koja nosi veštačko intraokularno sočivo (IOL). Ovaj ožiljak, u stvari reakcija organizma na strano telo, čini da se vidna oštrina progresivno smanjuje posle nekoliko meseci ili više godina od operacije katarakte. U ovom slučaju ne može se očekivati spontani popravak vida već se pacijentu savetuje intervencija YAG-laserom – kapsulotomija.
Intervencija se izvodi na zatvorenom oku, u anesteziji kapima i bezbolna je. Na rožnjaču se postavi kontaktno staklo i kapsula sočiva se otvori u centralnom delu, što odmah dovodi do poboljšanja vidne oštrine, osim ako nema drugih oštećenja na oku (glaukom, oboljenja žute mrlje), što nije uvek moguće proceniti pre intervencije.
