Bolesti mrežnjače (retine)
U toku normalnog procesa starenja staklastog tela (a to je gel koji ispunjava najveći deo oka) ili kod predisponiranih osoba (najčešće visoko kratkovidih ili nekih urodjenih anomalija) na očnom dnu tj. na mrežnjači (retini) može doći do pojave
istanjenja ili
pukotina (
ruptura). Ukoliko se ove pojave ne uoče i ne zbrinu na vreme
fotkoagulacijom argon-laserom, mogu dovesti do
odvajanja (
ablacije retine) sa gubitkom vida. Ablacija retine se mora operisati, a uspeh operacije je oko 90%.Ukoliko je ablacija stara uspeh operacije je manji. Postoje manje ili više opasne
degenerativne promene, kao i nisko i visokorizične rupture retine, te je na oftalmologu da proceni i savetuje pacijenta koje se od njih moraju na vreme zbrinuti, a koje se mogu pratiti periodičnim
pregledima. Ukoliko je potrebna operacija protiv ablacije ona se moze uraditi na konvencionalan način (spolja) ili
vitrektomijom (iznutra), kada se uklanja staklasto telo i mrežnjača najčešće tamponira silikonskim uljem ili gasom. I ova hirurgija se može bezbedno izvoditi u lokalnoj anesteziji kod najvećeg broja bolesnika.
Pod bolestima centralne mrežnjače (retine) podrazumevaju se bolesti žute mrlje i njene okoline. Žuta mrlja predstavlja tačku jasnog vida i njena oboljenja mogu dovesti do značajnog gubitka vidne oštrine.
Staračka degeneracija žute mrlje još uvek predstavlja vodeći uzrok legalnog slepila u zemljama razvijenog sveta. Postoji više oblika degeneracija žute mrlje koji zahtevaju različite dijagnostičke i terapijske postpuke. Sem staračke česta su oštećenja žute mrlje kod
kratkovidosti i nekih urodjenih bolesti, a moguće je i stvaranje
membrana ili
pukotina u žutoj mrlji koje se ponekad mogu hirurški lečiti. U okviru nekih drugih bolesti oka ponekad dolazi do razvoja
otoka u žutoj mrlji koji takodje dovodi do smanjenja vidne oštrine.
Vaskularne bolesti retine podrazumevaju oboljenja krvnih sudova sa komplikacijama na mrežnjači. U toku šećerne bolesti može doći do
dijabetične retinopatije koja se karakteriše proširenjima na krvnim sudovima (mikroaneurizme) i njihovom povećanom propustljivoišću što rezultira otokom mrežnjače ili propadanjem krvnih sudova. Čitav ovaj niz događaja dovodi do ishemije mrežnjače i posledičnog urastanja nenormalnih novih kapilara koji su skloni pucanju i izlivanju krvi u staklasto telo. Tada dolazi do naglog slabljenja vida, a u daljem toku bolesti, usled prataćeg urastanja vezivnog tkiva, može doći do odvajanja mrežnjače od podloge (ablacije) i do potpunog slepila. Neke faze ove bolsti mogu proći neprimećene od strane pacijenta, pa su neophodni redovni periodični pregledi očnog dna.
Takodje česta vaskularna bolest retine je
venska okluzija (najčešće tromboza) koja takodje može biti praćena privremenim ili trajnim padom vida usled otoka, krvarenja ili stvaranja ožiljaka na retini.
U redje vaskularne bolesti spadaju
arterijska okluzija koja se gotovo uvek završava trajnim gubitkom vida na zahvaćenom oku i zapaljenja krvnih sudova mrežnjače (
vaskulitis). U toku arterijske hipertenzije moguća je pojava
hipertenzivne retinopatije.Vaskularne bolesti retine se tretiraju
laserom u odredjenim fazama bolesti, a u odmaklijem stadijumu je ponekad potrebna operacija (
vitrektomija)
Oboljenja očnog živca
Očni živac nastaje spajanjem nervnih vlakana sa retine koja formirajući nerv izlaze iz oka i sprovode vidne impulse dalje vidnim putevima do optičke kore velikog mozga. Oboljenja očnog živca mogu biti zapaljenska, ishemična, degenerativna, kongenitalna, toksična, otkrivaju se pregledom
očnog dna, i, u zavisnosti od uzroka, leče se u saradnji sa neurologom, neurooftalmologom ili lekarom internistom.
