Glaukom
Glaukom je očno oboljenje u kome dolazi do postepenog propadnja očnog živca usled povećanja očnog pritiska, što nepovratno dovodi do slepila. Najčešći oblik glaukoma je tzv. glaukom
otvorenog ugla, gde dolazi do postepenog, ali stalnog, pada vida bez ikakvih simptoma za pacijenta sve do naprednijih stadijuma.
Očna vodica koja se neprestano stvara u zadnjoj komori, prolazi kroz zenicu i odlazi u ugao prednje komore, gde se nesmetano filtrira kroz finu mrežicu (trabekulum) i na taj način uliva u venski krvni sistem, koje se može ispitati metodom
gonioskopije. Ukoliko dođe do povećanja otpora u trabekulumu, te očna vodica ne može oticati dovoljno brzo, dolazi do postepenog povećanja pritiska u oku, s obzirom da se ono, zbog čvrstog zida beonjače, ne može širiti. Na taj način višak očne vodice u oku pritiska delikatnu strukturu očnog živca koji prenosi vidne informacije od očnog dna prema mozgu, i on, usled dugotrajnog pritiska, prvo funkcioniše slabije, a zatim postepeno i odumire, čije se posledice mogu videti metodom
oftalmoskopije.
Prvi simptomi glaukoma su tamne senke na srednjoj periferiji
vidnog polja koje vremenom postaju jače i veće, te se spajaju u velika polja u vidu polumeseca. Ukoliko se ne leči na vreme, senke, odnosno defekti u vidnom polju, dovode do trajnog prstenastog slepila, koje kasnije napreduje zahvatajući čitav perfierni vid dok za sada još pošteđuje centralni vid, rezultujući tzv. tubularnim vidom.
Nažalost, kao i svako drugo nervno tkivo, ni očni živac se nikada ne može više regenerisati, stoga izuzetna važnost u ranom otkrivanju,
dijagnozi i
lečenju glaukoma. Iako glaukom ne može nikad biti izlečen, najčešće se može prilično uspešno kontrolisati, a pri ranoj dijagnostici izgledi za očuvanje vida su vrlo visoki.
Glaukom zatvorenog (uskog) ugla ima potpuno drugačije razloge, kliničku sliku i terapiju od glaukoma otvorenog ugla. Preventivno izvođenje
iridotomije smanjuje verovatnoću akutnog zatvaranja ugla i samim tim akutnog napada glaukoma.
